2.9.11

Kreativno pisanje eseja o književnom delu


http://www.flickr.com/photos/erinkohlenbergphoto/
Pre samo par vekova, u romantizmu, preovladavalo je uverenje da književna kritika, da bi bila "dobra", mora da poseduje izvesne književno-umetničke kvalitete. Iako je, srećom, ovo shvatanje vrednosti "dela o delu" odavno napušteno, manir je preživeo, pa imamo fantastične zbirke banalnih, sladunjavih tekstova kojima se i dan danas smeju studenti književnosti, koji te bisere nalaze na spiskovima obavezne literature.

Ovde neće biti reči o takvom kreativnom pisanju.

Želite da napišete zaista dobar esej / sastav / seminarski rad iz književnosti? 

Listen carefully, I shall say this only once...



Odavno imam u planu da napišem mali priručnik koji bi bio podjednako koristan đacima koji pišu pismeni sastav iz srpskog, studentima koji pišu seminarski rad iz književnosti, ali i "običnim" ljubiteljima pisane reči koji traže način da o knjigama koje vole pišu, na primer, na svom blogu. Naravno, od prirode Vašeg interesovanja, kompetencije, čitalačkog iskustva, stepena obrazovanja (ako pišete rad za školu/fakultet), i - na kraju krajeva - teme eseja, zavisi koliko ćete duboko zaći u tumačenje knjige o kojoj pišete.

Metodološki pristupi mogu biti različiti, ali ćemo se u ovom tekstu zadržati na onome što je od zajedničkog značaja za sve koji žele ili treba da napišu esej u kome će predstaviti i interpretirati jedno književno delo.

Kako ne treba da izgleda esej 

Kvalitetni eseji o književnim delima često se veoma razlikuju po formi i pristupu, ali zato većina osrednjih (i loših) sastava sledi jedan obrazac:

  • Uvod: biografija pisca
  • Razrada: prepričavanje  
  • Razrada II: nabrajanje (tema, likova, svojstava, ideja, stilskih sredstava)
  • Zaključak: opšte mesto vezano za epohu u kojoj je delo nastalo ili sl.

Ako je napisan smisleno i gramatički korektno, sastav koji prati ovu shemu će "proći" kod većine profesora, ali - možete vi i bolje.

Kako početi

Nadam se da ste već nekoliko puta pročitali delo o kome želite da pišete, kao i svu dostupnu literaturu... Niste? Nema veze. Ako ste barem jednom pažljivo pročitali knjigu, možete da počnete (za one koji pišu seminarski rad: literaturu ćete nalaziti i čitati u sledećoj fazi; što je najbolje, tada ćete tačno znati šta vam treba i kako to da upotrebite).

Pre nego što uopšte počnete sa pisanjem, treba da odgovorite na nekoliko pitanja - o vašoj poziciji i pristupu, o predmetu proučavanja i o samom delu.

I  Polazišta

Pretpostavljam da već imate bar radnu verziju naslova svog rada i počeli ste o delu da razmišljate u određenom pravcu. Morate, pre svega, da ispitate taj pravac: da li je utemeljen na nekoj opštoj ideji i doktrini? Kojoj? Kakav stav imate prema neknjiževnim elementima dela (npr. filozofskim i religijskim idejama, ako postoje)? Imate li predrasuda?

Ako se oslanjate na precizno definisan skup ideja (primer koji se nameće je feministička kritika, kao i drugi pravci u proučavanju književnosti koji se zasnivaju na kulturnoj teoriji) morate se čuvati učitavanja i paziti na to da li je ono što hoćete da istaknete ili kritikujete zaista zasnovano na tekstu (ili metatekstu).

Ili - nemate definisano polazište i hoćete, naprosto, da pišete o knjizi? Super, samo, to nije tako jednostavno. Imate polazište, samo možda niste toga svesni.

Svi smo mi individue sa sopstvenim pogledom na svet (koji pak može biti različite širine, ali nećemo sada o tome), imamo svoja uverenja i predrasude, osetljivi smo na sadržaje koji nas se lično tiču... Niko od nas, kada čita, ne isključuje svoju ličnost. Naprotiv, pri svakom čitanju dolazi do komunikacije između dela i čitaočevog sveta, pri čemu se intelektualno, emocionalno i moralno biće čitaoca angažuju u najvećoj meri.

Znate li šta može da se dogodi ako ne razmislite dobro o ovome? Može vam pasti na pamet da pišete o "asocijalnosti kao uzroku tragičnih sudbina" u Kamijevim delima (pogledajte komentare na moj tekst o Strancu). Asocijalnosti. Uzroku. Tragičnih sudbina. Kod Kamija. Kako vama ovo zvuči?

Meni zvuči kao neprimerena upotreba
1. socioloških pojmova (asocijalnost) - koji svakako sužavaju perspektivu, a u ovom slučaju (tumačenje Kamijevog "Stranca" i "Preobražaja") čitaoca, koji - umesto da bude u superiornoj poziciji u odnosu na delo koje mu je praktično na dlanu - čita iz žablje perspektive, iz pozicije Mersoovog advokata,
2. kauzalnosti (uzrok) - u svetu književnog dela ne mora da postoji (i pri čitanju se ne sme nametati) uzročno-poslednični sled kakav vidimo u svakodnevnom životu,
3. laičko određenje termina "tragično" - koji se, s rezervom i uz tone objašnjenja, može primeniti kada se govori o "Strancu", ali nikako kada se govori o "Preobražaju".

Kako glasi vaš naslov?

(Pročitajte i Spoljašnji pristupi proučavanju književnosti.)


II Predmet proučavanja

To može biti delo. I ne mora. Može biti pisac. Predmet proučavanja može biti i čitalac, odnosno publika. Može se proučavati odnos između bilo koje dve, od tri ponuđene instance: odnos pisac-delo, delo-čitalac, pisac-čitalac. Sve je sasvim legitimno dokle god ste svesni šta pručavate, čime se bavite - samim delom, nekim njegovim aspektom ili pak uticajem delova piščeve biografije na književno delo.


III Književno delo 

Vreme je da se zapitate o suštini. Ne šta je pisac hteo da kaže, nego šta samo delo govori. Šta je ono esencijalno, što je nagovešteno na svakoj stranici, a u potpunosti se sagledava kada imamo u vidu celinu, nakon što smo sklopili korice?

Odgovorite na ovo pitanje na tri načina: u jednoj rečenici, u obliku kratkog objašnjenja (desetak rečenica) i u obliku eseja (koji će kasnije, možda, postati centralni deo vašeg teksta - ili ceo sastav).

Na koji način je rečeno to što ste odredili kao suštinsko? Kojim stilskim sredstvima su određene fine nijanse značenja? Ironijom, aluzijama, groteskom? Karakterizacijom i interakcijom likova koji su nosioci ideja?


Ovo su neke od najvažnijih stvari na koje bi trebalo da obratite pažnju. Dalje sve zavisi od vas. Ako imate pitanja, tu sam. :)