10.11.10

Rezime prve prozne igre

Pre nedelju dana na ovom blogu započeta je prozna igra. Učesnici su pisali priče na zadate teme. Teme su zapravo bile počeci nekih pripovedaka kojima nisam navela nazive i autore. Sada je vreme da to učinim.



Prvu priču, Putnik u tramvaju napisao je Franc Kafka kada mu je bilo dvadeset i četiri godine.

Druga je bila priča Edgara Alana Poa, Jama i klatno ili u prevodu koji ja imam Jama i njihalo. Ova priča je predugačka da bih je postavila na blog, ali sada kad znate o čemu se radi sigurna sam da ćete lako doći do knjige.

Treća tema je bila mini drama Danila Harmsa Makarov i Petersen.

Želim pre svega da se zahvalim učesnicima na odzivu, drago mi je da vam se dopala zamisao i što ste me zatrpali pričama. Odakle sad da počnem...

Prva tema: Sedim na platformi električnog tramvaja...

Tomcaa je napisao prvu priču u nizu Op. 28, #18, f-moll. U pitanju je refleksivna proza, naizgled u duhu slična izvornoj priči, mada sa drugom temom - Tomciin narator se ne bavi toliko svojom pozicijom u svetu, koliko samim tim svetom i gnevom koji prema njemu oseća.

Marija Sever je u priči Posmrtni ropac bube zadržala introspektivni ton, ali je otišla u jednu krajnost: njen junak nije jedan od onih tipičnih nesigurnih_među_ljudima likova, već jedan ozbiljan psihopata s neobičnim hobijem...

Milja Lukić se uspešno držala teme i razradila je. U priči Honorarni klovn vidimo mladog čoveka pritisnutog represijom koju na njega vrši otac. Milja je, sigurna sam, odmah prepoznala Kafku. :)

Tanjin junak Beskrajne ispovesti je naročito zanimljiv jer, za razliku od prethodnih, misli na ženu. Ova priča se odvija na duhovno potpuno drugačijem terenu od prethodnih; da li ste primetili da jedino u Tanjinoj (ako ne računamo Kafkinu) priči nema reči o samoubistvu? Ha, žena ili smrt :)

Junak priče The Passenger by Amarilis je na nečemu, ne znam na čemu, al' je mnogo dobro. Radnja je smeštena u Lastin autobus koji ide za Mladenovac, tu je i bogom dana sagovornica - baba...veoma zabavna priča!

Milena Ilić je napisala Šlag. F. S. Rajner namerava da se ubije i piše oproštajno pismo, ali kako želja za željom želi da žudnjom potisne želju za životom, priča se raspliće na potpuno neočekivan način.

Zubarica, kojoj ne verujem da joj je ovo prvi literarni pokušaj (čini mi se da mi je rekla tako nešto) je u priči I vi i ja smo samo san prešla put od ontološke nesigurnosti do apsolutne sigurnosti i nazad, sa zaključkom da bi svaki čovek morao biti podjednako nesiguran.

Dragana je u priči Zaključan predstavila čoveka koji doživljava udar i na čudan način svestan moguće smrti rezimira osnovni kvalitet svog života.

Junaka priče Đorđa Kalijadisa Još jedna obična Long Play ljubavna priča je jednostavo ostavila devojka, ali to ovu priču ne čini manje zanimljivom od ostalih, naprotiv.


Druga tema: Bilo mi je zlo, užasno zlo od tih dugotrajnih muka (revolucija)

Sopranova prozna igra bez naslova je vrlo nedorečena i zahteva izvesna učitavanja i rekonstrukcije da bi čitalac otkrio o čemu se tačno radi, tako da ja sad neću ulaziti u tumačenje (previše bi mi prostora trebalo). U svakom slučaju u pitanju je interesantan izazov za čitaoca.

Retka Zverka je u priči In memoriam predstavila jednog idealistu per excellence koji drži do toga da je ideja veća od čoveka, kao i da je ona neuništiva, pri čemu ljudski život, čak ni njegov sopstveni, nema naročiti značaj.

Emo Šerpica je izuzetno psihološki uspelo opisala stanje ranjenog u borbi. Preporuka za priču Revolucija.

Revolucije i tak te stvari - prozna igra Miloša Jocića se na zanimljiv način bavi školskim sistemom u kome darovito i kreativno dete nakon napisanog sastava na temu Francuske revolucije biva poslato kod školskog psihologa.

Zakasneli revolucionar Branislave Džigurski predstavlja jednog na smrt osuđenog čoveka koji ne može da prihvati presudu, pa ne znamo da li ga više pogađa to što će umreti ili to što se toga plaši: progoni ga unutrašnji glas (đavo?) koji ga naziva kukavicom.

Junak Nedovršenog posla (autor je Mirko) žali što nije malo bolje zaslužio svoju smrtnu kaznu.

Iva Pavlović je napisala List iz memoara Vićenca Vivijanija: Vivijani je narator i svedok izricanja presude Galileju. Zanimljiva psihološka studija u obliku fragmenta.


Treća tema: Makarov i Petersen

Jungle Queen je napisala Predvorje želja, neozbiljan dijalog sa ozbiljnim naravoučenijem - životna mudrost se ne može pokupiti iz jedne jedine knjige koja sadrži sva pitanja i sve odgovore.

Kraj (vižeznačna odrednica) Milene Ilić ne nudi nikakvu poentu, zbunjuje i zabavlja. To i jeste poenta. :)


Na kraju, evo i moje priče: Sreća se nadovezuje na temu koju mi je zadala Jelena u jednom komentaru.

Nadam se da ste uživali u igri koliko i ja. Ukoliko mislite da sam pogrešno protumačila neku od vaših priča, pravo je vreme da mi to kažete. Da li vam se dopadaju originali Kafke i Harmsa? Igraćemo se mi još...