5.11.10

Manje kreativan deo posla

Pišete u jednom dahu? Divno! Ipak, nemojte žuriti da pokažete tekst prijateljima ili da ga objavite na blogu. Ne prepuštajte drugima preostali deo posla: budite svoj prvi čitalac i kritičar. Nije dovoljno prekontrolisati da li ima pravopisnih grešaka: lektorisanje i korekturu možete ostaviti za kasnije, ima još važnih stvari na koje treba obratiti pažnju.


Nije jednostavno biti sopstveni kritičar. Pristrasni smo, sujetni, nedovoljno ili pak previše samokritični. Treba imati sistem koji bi nam omogućio da što objektivnije procenimo ono što smo napisali. Ja ću vam, naravno, ponuditi jedan.

Mislite na čitaoca

Čitalac je važniji od vas. Ono što se može zaključiti na osnovu napisanog od većeg je značaja nego ono što je autor stvarno mislio. Stavite se u poziciju nekoga ko prvi put dolazi na vaš blog (ili prvi put čita vaša pisanija u bilo kom obliku), nekoga ko ne zna ništa o vama, vašim interesovanjima, znanju, stavovima i opsesijama (i od koga ne smete očekivati da sa posebnim interesovanjem pročita sve vaše prethodne postove kako bi doneo svoj sud: to se neće desiti). Da li bi se njemu dopao tekst? Da li ono što ste napisali ima logičnu poentu? Unutrašnju koherentnost? Da li će neko ko nije proveo bog zna koliko vremena u vašem svetu imati pojma o čemu se radi? Ne mučite čitaoce - sporo čitanje je veština koju je teško upražnjavati online. Naročito važi za blogere: internet je mač sa dve oštrice, relativno je lako dovesti ljude do vaše stranice, ali oni mogu lako i da odu: zarobite ih tekstom.

Ne štedite reči: brišite ih

Verujte mi: ovo je dobro za vaš blog. Brbljanje je dopustivo samo ponekad i to jedino ako je izuzetno duhovito.
Svi smo pomalo bolećivi prema rečima koje su proistekle iz našeg genijalnog uma, ali čitalac neće biti, zato - brišite nemilosrdno svaku reč, rečenicu ili pasus bez kojih bi se moglo, sva objašnjenja koja ne prikazuju temu o kojoj pišete u novom svetlu... Google možda voli duge tekstove, ali čitaoci vole kratke i koncizne. Ne treba stoga da se trudite da pišete kratko i jasno: pišite kako volite i kako mislite da treba, u skladu sa temom i vrstom teksta. Brbljanje je čak korisno dok pišete, povećava produktivnost, sprečava onu situaciju u kojoj sedite i ne znate koju rečenicu biste sledeću napisali. Možda vas dovede do neke bezmalo genijalne misli, ali može i da uguši efekat te misli kod čitaoca ako ostane u tekstu; sve izbrišite na kraju. Čitaoca ne zanima kako ste došli do neke blistave ideje, nego sama ta ideja - pružite mu je i nemojte kvariti utisak.

Fikcija

Ovo što sam gore napisala odnosi se na bilo koju vrstu teksta (izuzetak bi bili radovi sa unapred određenim brojem strana ili reči, tada treba ostaviti i malo "ničega"), ali to je zakon kad je u pitanju pisanje fikcije, naročito poezije i kratkih priča. Ilustrovaću to na primeru moje kratke fikcionalne tvorevine "Sreća", ne zato što mislim da je naročito uspela, nego zato što iz prve ruke znam kako je nastala, a ispala je ipak mnogo bolje od svoje prve verzije. Prva je bila skoro duplo duža. Evo malo drafta:
Sledećeg trenutka knjiga joj* je bila sklopljena na kolenima. Vreme je da krene. Nema odlaganja. Sve bi opet bilo isto. Ne sasvim zaboravljena jeza...
...htela je da nastavi sa čitanjem. Neke misli nam lakše padaju kada su tuđe. izvesnost je bila...
*) prva verzija pisana je u trećem licu, posle mi se učinilo da će prvo lice imati bolji efekat. Koliko vas je mislilo da se ispovedam?

Cilj mi je bio da tekst izgleda kao da je nastao u jednom dahu. Istina je da je nastao na silu, ali sam sigurna da se to ne vidi. Naime, nije mi se posalo uopšte, godinama nisam pisala tako nešto, ali pošto sam dvadesetak ljudi navukla da istog dana napišu priču na zadatu temu (prozna igra) bilo mi je nekako bezveze da se izvlačim (ionako je poenta ovog bloga da upravo sebe nateram da pišem).

Nego, šta vi radite sa svojim draftovima?