4.10.10

Pisanje proze - saveti savremenih pisaca

Naglasiću još jednom da ne postoje univerzalna pravila za pisanje, međutim često se može naći da neko govori o "deset zlatnih pravila". E sad, ako pitate deset različitih pisaca da predlože neka "pravila" do kojih su došli putem sopstvene prakse - dobićete sto različitih saveta, jer svako će vam reći nešto drugačije.

Zamislite koliko bi vam značilo (čak i ako nemate nameru da poslušate ni jedan jedini, što svakako ne preporučujem, priznajte da ste radoznali da čujete o čemu se radi) da ste u prilici da trideset različitih uspešnih savremenih pisaca pitate da vam daju neki savet, da otkriju ličnih deset pravila dobrog pisanja. Britanski list The Guardian je to uradio za vas: na raspolaganju vam je tekst Ten rules for writing fiction i nastavak. Ja neću prevesti ceo članak, izdvojiću i preneću (uz slobodu parafraziranja i komentarisanja) samo mesta koja meni izgledaju najzanimljivije.


Elmor Leonard vam poručuje - pažljivo sa prilozima, naročito uz glagol "reći". Izbegavajte upotrebu uzvičnika (može jedan na 100000 reči) i nikako ne pišite "iznenada". Leonard smatra da je loša ideja započeti knjigu opisivanjem vremenskih prilika kao i da generalno treba izbegavati duge prologe i opise - ovde već vidimo tačku gledišta komercijalnog pisca.

Dajana Etil preporučuje glasno čitanje sopstvenog teksta kao jedini način da utvrdite da li rečenice imaju odgovarajući ritam, kao i brisanje svake reči bez koje bi se moglo.

Margaret Etvud govori o tome da je jako važno da knjiga drži pažnju čitaoca, kao i da, s obzirom da autor ne može objektivno da proceni vrednost napisanog, uvek treba da zamolite prijatelja da pročita vaš tekst pre objavljivanja.

Rodi Dojl će vas možda nasmejati prvim savetom - nemojte na radnom stolu držati sliku svog omiljenog pisca, naročito ako je ovaj izvršio samoubistvo - ali obavezno ga poslušajte u sledećem: dozvolite sebi da se predomislite, čak i ako je ono što ste započeli dobra ideja, vrlo je verovatno da je možete zameniti još boljom.

Helen Danmor preporučuje da prekinete sa pisanjem dok još želite da nastavite (korisno za motivaciju na duge staze), kao i da čitate Kitsova pisma (to možete ovde).

Džef Dajer smatra da nikada ne treba da razmišljate o komercijalnom uspehu dok pišete - o tome brinu agenti i izdavači, koje u svakom slučaju možete kasnije poslušati, ako hoćete, i napraviti izmene. Nemojte citirati sami sebe. Vodite dnevnik. Izbegavajte opšta mesta i klišee. Pišite svaki dan.

En Enrajt predlaže da zamislite da bolujete od neke neizlečive koristi i da ćete umreti za nekoliko nedelja - da li biste u tom slučaju završili knjigu? Razmislite šta bi vas sprečilo u tome, baš to promenite i sve će biti u redu, nema potrebe za umiranjem. Možete i da pijete viski dok pišete (kaže En, ne ja :)).

Ričard Ford vam pre svega savetuje brak sa nekim koga volite i ko smatra da je dobra ideja da se bavite pisanjem. Za razliku od En Enrajt, ovaj pisac ne smatra da je dobra ideja pisati i piti u isto vreme. Ja se slažem.

Džonatan Frensen preporučuje da o budućem čitaocu mislite kao o prijatelju (ja bih dodala - saučesniku), a ne protivniku sa kojim treba da se raspravljate ili nezainteresovanom posmatraču. Fikcija koja ne predstavlja lično suočavanje autora sa nekim strahom ili nepoznatim nije vredna pisanja (osim eventualno samo zbog novca). Najviše umeća potrebno je za pisanje autobiografije.

Ester Frojd kaže da ne treba da čekate na inspiraciju: ključ je u disciplini. Verujte u svoje čitaoce, nije potrebno baš sve da im se nacrta - ako nešto zaista znate i tom znanju udahnete život, znaće i oni.

Nil Gejmen ima zanimljiv metod za ispitivanje vrednosti nekog dela: dajte ljudima da čitaju, obavezno. Ako kažu da nešto nije kako treba, vrlo je moguće da su u pravu, ali ako preciziraju šta im se konkretno ne sviđa i imaju predlog kako to da ispravite - najverovatnije nisu u pravu. (Mislim da ovo ipak zavisi od toga kome date da čita...)

Dejvid Her: Pišite samo onda kada imate nešto da kažete. Nikad se ne žalite da niste shvaćeni - da li će vas ljudi razumeti ili ne, stvar je vašeg izbora.

P.D. Džejms kaže da je loše pisanje zarazno i da stoga moramo paziti šta čitamo.

A.L. Kenedi preporučuje da slušate tuđe savete, ali da ih uzimate s rezervom. Čitajte mnogo i nema potrebe za beleškama - zapamtićete sve što je vredno i što će vam koristiti (potpisujem!). Imajte na umu da niko od nas ne zna granice svojih sposobnosti.


Nastavak možete pročitati ovde.