26.10.10

Mali student međ' svim tim knjigama

Već sam pisala o tome da zadatak studenta koji piše seminarski rad nije da napravi kompilaciju teza koje pronađe u sekundarnoj literaturi: potrebno je napisati sopstveni tekst. Sa druge strane, student ne treba ni da "prežvaće" sve te knjige kako bi izrekao neku poslednju mudrost. Može vam se učiniti da upravo to traže od vas, a to vas može dovesti do stagniranja i gubitka motivacije. Knjige koje treba da pročitate pisali su stručnjaci, univerzitetski profesori, u svakom slučaju ljudi koji o materiji kojom se bavite znaju mnogo više nego što se od vas očekuje, jer vi ste još uvek samo student.


Tema seminarskog rada je pitanje; od vas se očekuje da date odgovor, ali to ne treba da bude tačan (u smislu "jedini pravi") odgovor, nego vaš najbolji odgovor. Literatura služi da se snađete i informišete, ali temu morate sagledati iz sopstvene perspektive i izneti sopstvenu tezu. Ja ću se potruditi da vam u tome pomognem. Možete mi postavljati pitanja u vezi sa radovima koje trenutno pišete, ali vas molim da za to koristite prostor za komentare (ako mi se i obratite putem mejla, odgovoriću vam na blogu). Da se sad vratimo na pravu temu - kako da ostvarite ovo što je gore rečeno.


Šta ne treba da radite

Ništa vam neće oduzeti toliko vremena koliko fiks ideja da treba da pročitate kompletnu literaturu pre nego što napišete prvu rečenicu svog rada. Osećam se malo čudno, jer vam govorim da ne radite ono šta ja jesam radila i to sve do pred kraj studija. Zato i znam o čemu govorim. Naravno, ako imate višak vremena i entuzijazma, neće vam škoditi da prvo sve to pročitate, jer ćete tako u diskusiju ući spremniji i kompetentniji - u to nema sumnje. Sa druge strane, imajte u vidu da ćete na taj način najverovatnije provesti nekoliko nedelja bistreći materijal koji vam možda ništa neće značiti kako za rad koji pišete, tako ni za neki budući ispit. Izdvojićete veliki broj citata, a na kraju će vam trebati samo par (može se desiti da to uopšte ne bude ono što ste izdvojili) i zamorićete se (smorićete se) pre nego što uopšte počnete da pišete. Preporučujem da umesto toga samo zainteresovano prelistate neku od dostupnih knjiga u potrazi za prvom idejom za koju biste mogli da se zakačite, a onda...


Odmah pišite

Čim pronađete okidač, a to može biti neka ideja od ranije koju treba artikulisati ili nešto na šta ste na leteli letimičnim pogledom na literaturu, pišite. Ako se naterate da odmah pišete, nateraćete se i da razmišljate. Može se vrlo lako desiti da ceo prvi nacrt seminarskog rada završite pre nego što se bacite na sekundarnu literaturu. Naravno da na kraju rad neće ličiti na tu prvu verziju, ali to nikako ne znači da ćete izgubiti vreme. Pisanje i razmišljanje su veoma produktivni, dokazano je da će vas dovesti do - još razmišljanja i pisanja.

Moguće je da su vaše misli haotične i neorganizovane. Pisanje je najbolji način da otkrijete koliko je vaša misao zrela, smislena i upotrebljiva. Napredak ne nastaje samo upijanjem novih informacija, nego i transformacijom znanja koje već imate u sebi.

Kada već imate pitanja i neke odgovore, te se konačno bacite na literaturu - biće vam neuporedivo lakše nego da ste prvo to radili: čitaćete brže, nećete tako lako gubiti koncentraciju, znaćete tačno šta da tražite i šta da pribeležite.

U sledećem postu ćemo se baviti vašom sekundarnom literaturom, odnosno načinom na koji joj treba prići.