7.10.10

Inspiracija

Danas se pitamo da li je (kreativno) pisanje umeće, nešto što se uči ili je to jednostavno stvar talenta. Nekada se to pitanje drugačije postavljalo, a nasuprot umeću, umesto talenta, stajala je inspiracija iliti nadahnuće.

Pojam inspiracija sadrži ideju da kroz pesnika (shvaćenog kao medijum) progovara neka viša sila (bog, u antici su to bile muze).


Gnev mi, boginjo, pevaj Ahileja, Peleju sina... - glasi početak "Ilijade". Pesnik bi u prvom stihu pozvao muzu (ono što je u retorici poznato kao topos zazivanja muza) da mu izdiktira epsku pesmu, na opšte zadovoljstvo prisutnih (jer sve se to dešavalo prilikom svečanih gozbi).

Ova ideja je napuštena čim su pesnici, par vekova kasnije, zatražili da im se priznaju njihova prava. Nije to baš tako - dođe neka boginja i počne da ti šapuće na uvce. Ima tu itekako rada i znoja.

Mnogo godina kasnije, romantičari su ponudili zanimljivu koncepciju stvaralačke imaginativnosti - tu je opet bilo govora o nadahnuću, iako drugačije shvaćenom, međutim čak i ti pesnici su uložili ogroman trud i umeće, ne samo pesničko, nego i dijalektičko, jer su silne stranice ispunili objašnjavajući kako to njihova poezija nastaje uz pomoć inspiracije.

Hrišćani veruju da je Biblija delo samog Tvorca nastalo putem inspiracije. U pitanju je kompilacija najrazličitijih tekstova napisanih u raznim vremenima, od strane velikog broja autora kroz koje je progovorio Bog, a šta je rekao - objašnjava nam Crkva, inače vlasnica autorskih prava za kompilaciju i monopola na tumačenje iste.

Da se vratimo na reč talenat iz prve rečenice: ona je označavala jedinicu mere u antici, a u hrišćanskoj konotaciji počela je da znači dar, tj. božji dar - opet nešto što dolazi od više sile. Na kraju nam, kao jedini ljudski kreativni potencijal, ostaje umeće, ono što su Rimljani nazvali ars, a Grci tehne, što se ovde grubo zove zanat.

Ipak još uvek pričamo o inspiraciji, samo što za nas danas taj pojam predstavlja nešto drugo - entuzijazam koji osećamo u vezi sa određenim temama koje nas zanimaju, kao i pisanjem uopšte, silu koja nas tera da se izrazimo, da naučimo veštinu pisanja koja, baš zbog te inspiracije, ipak jeste nešto mnogo više od zanata.