12.10.10

Drama u knjizi, u pozorištu i na filmu

Al Paćino kao Šajlok u filmu Majkla Redforda
Drama se piše da bi bila izvedena na sceni, to je suština ovog književnog roda. Konkretizacija drame je pozorišni spektakl, ostvaruje se interakcija između glumaca i publike, pri tom nije estetski doživljaj jedino što dobijamo: pozorište ima i svoju društvenu dimenziju, to je umetnost namenjena zajednici čija je osnovna uloga objedinjavanje, kolektivno primanje umetničkog čina koje prevazilazi granice čisto umetničkog doživljaja. Međutim, ako zavirimo u neki dramski tekst - a pri tom imamo dovoljno mašte i istančano čulo za književnost - dobićemo mnogo više nego što dobijemo u pozorištu.


Za čitanje dramskog teksta uvek treba više vremena nego što traje pozorišna predstava. Za donošenje zaključaka prilikom čitanja - još više, dok se u pozorištu to dešava simultano sa tokom predstave - lakše primamo, lakše shvatamo, lakše sudimo i, ako je predstava bila dobra, kući se vraćamo za nijansu zreliji. Ispada da smo pametniji kada gledamo ljude, nego kad gledamo slova. Istina je, u stvari, da smo mi gledali jednu interpretaciju. Nikad u pozorištu nećemo dobiti sve što nam nudi dramski tekst: svi likovi biće tu, radnja će biti ista, ali celokupno značenje ne: svaka (dobra) drama, kao i bilo koji književno-umetnički tekst, može se interpretirati na bezbroj načina, ali za izvođenje na sceni reditelj mora da izabere samo jednu interpretaciju i tako omogući instant recepciju drame. Da ne dužim, o ovome je, povodom tumačenja Šekspira, pisala prof. dr Zorica Bečanović-Nikolić u knjizi Šekspir iza ogledala. Ja je nisam čitala, ali sam imala zadovoljstvo da slušam njena predavanja na fakultetu, tako da sigurno neću pogrešiti ako vam preporučim knjigu.

Ono što najviše cenim kada gledam neku predstavu je kada neko uspe da nam pruži više nego što je naizgled moguće: da nam prenese kompleksnost značenja koja se nalaze u tekstu. Reditelj odlučuje i on je svakako jedan filter, ali čini mi se da je uloga glumaca mnogo veća i značajnija, jer oni su ti koji reprodukuju tekst - jedino oni mogu da nam dočaraju sve te nijanse i suptilne poruke.

Da skratim priču, sve vreme imam jedan divan primer u glavi. Nije u pitanju pozorišna, nego filmska konkretizacija. Postoji velika razlika u prirodi pozorišnog i filmskog spektakla, tako da će mi možda neko zameriti što govorim o pozorištu, a navodim film kao primer, ali mi je ovom prilikom to najzgodnije, jer u pitanju je film koji su mnogi gledali (i ako nisu - mogu ga pogledati kad požele i to će biti ista ova konkretizacija o kojoj govorim): Šekspirov "Mletački trgovac" u režiji Majkla Redforda. Neću specijalno da hvalim film, iako je sasvim dobar, ono što je u njemu najvrednije jeste - Al Paćino.

Najproblematičnije element značenja "Mletačkog trgovca" je lik Šajloka, Jevrejina zelenaša, kojeg su i reditelji, i glumci, i gledaoci mogli videti kao ličnost u rasponu od najcrnjeg negativca do čoveka diskriminisanog, ali ponosnog, koji je postao surov da bi, eto, preživeo. Šajloka u pomenutom filmu igra Al Paćino. Neću reći više ni reč, pogledajte trailer, a zatim i Šajlokov monolog u ovom filmu.



He hath disgraced me, and hindered me half a million, laughed at my losses, mocked at my gains, scorned my nation, thwarted my bargains, cooled my friends, heated mine enemies; and what's his reason? I am a Jew. Hath not a Jew eyes? Hath not a Jew hands, organs, dimensions, senses, affections, passions? Fed with the same food, hurt with the same weapons, subject to the same means, warmed and cooled by the same winter and summer, as a Christian is? If you prick us, do we not bleed? If you tickle us, do we not laugh? If you poison us, do we not die? And if you wrong us, shall we not revenge?
If we are like you in the rest, we will resemble you in that. If a Jew wrong a Christian, what is his humility? Revenge. If a Christian wrong a Jew, what should his sufferance be by Christian example? Why, revenge. The villainy you teach me I will execute, and it shall go hard but I will better the instruction.