28.9.10

Pisac treba da bude pomalo i filozof

Dostojevski nije veliki pisac samo zbog svog posebnog senzibiliteta i sposobnosti da razume, da prizna ljudsko dostojanstvo skitnici, jurodivom, pijanici, siromahu, poniženima i uvređenima... On ne spada u vrh ni zbog nekakvog blistavog stila, jer njegov stil nije baš besprekoran. Kad govorimo o načinu pripovedanja, naratološka analiza njegovih romana otkriva brojne nedostatke... A opet, radi se o jednom od, neću da kažem najznačajnijih - jer značajni su i pisci koji su uticali na buduće, ali nikome nisu promenili život svojom prozom - nego zaista najvećih, najboljih, divnih, genijalnih (kako vi zovete pisce koji vas nateraju da drhtite, plačete, razmišljate o smislu, osećate apsolut, smejete se smrti?)... zašto? Ključ je u idejama i ideologijama, razrađenim na poseban način - ideje su utkane u psihu junaka. Raskoljnjikov, svi Karamazovi, Stavrogin, Kirilov... nosioci su autentičnih, filozofski složenih pogleda na svet, koji predstavljaju njihov usud i dovode ih u položaj junaka antičkih tragedija.


Razočaraću ljubitelje Dostojevskog, neću nastaviti da pišem o njemu, to je tema za onaj drugi blog. Bila mi je potrebna ilustracija. Zar se ne slažete da u književnosti nema uzbudljivijeg sukoba (neću da kažem da nužno mora da bude nekih sukoba, ali... da, u stvari mora) nego što je sučeljavanje dve ličnosti (baš ličnosti, ne papagaja) koje u isto vreme predstavlja sukob ideja.

Znate na šta sam mislila kad sam rekla "papagaji"? Papagaji su ljudi koje srećete svakoga dana u prevozu, u redovima, na svadbana, sahranama, da ne spomnjem krsne slave, anonimusi sa "političkih" foruma... Krenu tako da se svađaju, sve znaš napamet šta će da kažu, pa se malo smaraš, malo ti muka, na kraju pobedi najglasniji... Pitate se kakve sad ovo ima veze sa pisanjem? Pa eto, Dostojevski je, kao i još neki pisci, umeo da opiše pomenute situacije. Pokušajte i vi, mogla bi to da bude dobra vežba.

U Sartrovoj drami "Prljave ruke" sve se vrti oko pitanja može li (i po koju cenu) intelektualac da bude dobar komunista. Pri tom je sve strašno zanimljivo, duhovito, tu su neki ljudi sa duhovnim i emocionalnim apetiom, njihove strasti i sukobi.

Tema Derviša i smrti je pobuna, ali prava drama se odigrava u mislima glavnog junaka, sukobljavaju se dva nepomirljiva pogleda na svet u jednom čoveku.

Evo domaćeg zadatka za buduće pisce: predstavite sukob ideja u prozi.