Kako objaviti knjigu - 10 načina

foto: http://makelardhistory.blogspot.com/

Silno žudite za objavljivanjem sopstvenog dela, a ne znate kako to da ostvarite i kako da konačno postanete "pravi" pisac? Pažljivo proučite ovih deset saveta, jedan mora da upali.

1. Najzgodnije je i najlakše objaviti knjigu ako ste se rodili u književničkoj porodici.* Ako ste od malih nogu okruženi proslavljenim piscima, izdavačima ili kojekakvim kulturnim delatnicima, vaš će talenat biti primećen veoma rano. Dovoljno je da poželite da pišete i da vas ne mrzi da ispunite stotine stranica. Ako pri tom umete i imate šta da kažete – uspeh je zagarantovan: odmah počnite da pišete, o izdavanju knjige ne brinite, to će prirodno doći.
Kao što rekoh, ovo jeste najzgodnija varijanta, ali zavisi od okolnosti na koje mladi pisac ni najmanje ne može da utiče. Stoga, idemo dalje.

Mister Svetolik i dr Jozić u bajci o pisanju priče

Gost autor: Svetolik Jozić

1.
Bio jednom jedan čovek i zvao se Svetolik.
Zašto bio?
Zato što se tako započinju priče. Mogao je i da ne bude, zar je važno? Bitna je priča.
Znači li to da ako ga ne bude- neće biti priče?
Znači da ako nastaviš da zapitkuješ- priče neće biti!
Pa nastavi onda!
Pa nisam ni počeo i kako onda da znam gde sam stao?
Pa stao si kod Svetolika.

Kreativno pisanje eseja o književnom delu

http://www.flickr.com/photos/erinkohlenbergphoto/

Pre samo par vekova, u romantizmu, preovladavalo je uverenje da književna kritika, da bi bila "dobra", mora da poseduje izvesne književno-umetničke kvalitete. Iako je, srećom, ovo shvatanje vrednosti "dela o delu" odavno napušteno, manir je preživeo, pa imamo fantastične zbirke banalnih, sladunjavih tekstova kojima se i dan danas smeju studenti književnosti, koji te bisere nalaze na spiskovima obavezne literature.

Ovde neće biti reči o takvom kreativnom pisanju.

Želite da napišete zaista dobar esej / sastav / seminarski rad iz književnosti? 

Listen carefully, I shall say this only once...

Prevođenje: šta zaista čitamo?

Gošća autorka: Jelena Katić Živanović

Koliko često imamo priliku da proverimo da li ono što čitamo zaista odgovara izvornom tekstu?

Sigurna sam da je većina ljudi makar čula za Dikensovu „Božićnu pesmu“ (A Christmas Carol, 1843). Ako ništa drugo, nije bilo božićnih i novogodišnjih praznika u poslednjih nekoliko godina da barem jedna televizija nije prikazala barem jednu od dvadesetak ekranizovanih verzija ovog romana, uključujući niz animiranih filmova, i isto toliko televizijskih filmova, od kojih je najpoznatiji i originalu najbliži onaj iz 1984 (George C. Scott u glavnoj ulozi).

Filologija, Filoblogija, terminologija i etimologija

Foto: http://www.flickr.com/photos/visentico

Posle nešto više od godinu dana postojanja bloga (na adresi www.filoblogija.com postoji tek od oktobra 2010, pre toga je bio na filoblogija.blogspot.com i imao je raznovrsniji sadržaj koji je vremenom uklonjen...) vreme je da objasnim zbog čega se tako zove i šta uopšte znači "filoblogija".

Očigledno je (nadam se da jeste) da se radi o složenici (ili izvedenici, ako hoćete) nastaloj od reči filologija i blog. Odnosi se na celokupan semantički potencijal obe reči, naročito ove prve.

Beleška o spisateljskoj blokadi i nezapisanim idejama

Photo: http://www.flickr.com/photos/alexkerhead/

Danas, verovatno, ne bi trebalo da pišem. Ne ide mi. Da mogu da raspolažem svojim vremenom kako ja hoću, isključila bih laptop, otišla u šetnju, ili ... a pisanje bih ostavila za noćne sate, ili rane jutarnje, ili neki drugi dan. Samo što ja baš ne mogu da pišem kad mi se prohte. Danima nisam uspevala da zabeležim ni rečenicu-dve. Sada baš mogu. Šteta, jer sam tokom prethodnih nekoliko dana imala, ne baš bezbroj, ali sigurno pet ili šest dobrih ideja. Ne samo ideja – za svaku sam imala koncept u glavi, razrađivala ih, intenzivno mislila o svakoj od tih tema. Sad, kad sam konačno sela – ne samo da ne mogu da prizovem koncepte iz pamćenja, nego ne mogu da se setim ni o čemu se uopšte radilo.

Treba li pisati o aktuelnostima? Slučaj Pere Blogera

Najveći broj tekstova u časopisima i blogovima predstavlja artikulaciju odnosa autora prema društvenoj realnosti – i to je normalno. Veći deo čovečanstva bavi se današnjicom. Ljudi o tome misle, čitaju i pišu. (Možda premalo čitaju, a previše pišu, ali to sada nije tema.)

Ako sa velikom pažnjom i strašću pratite savremena zbivanja, ako imate snažne emoticionalne i intelektualne reakcije, i želju da sopstvena (nadam se, autentična) razmišljanja na aktuelne teme podelite sa svetom – samo napred! Ostatak ovog članka se ni na koji način ne odnosi na vas i nema potrebe da nastavite sa čitanjem.

Sve što treba da znate pre nego što upišete opštu književnost i teoriju književnosti (svetska književnost)

Vama, koji ste pitali...

Filološki fakultet u Beogradu

Nedavno me je jedna čitateljka bloga Interpretacije zamolila da joj približim studije opšte književnosti i, naravno, pitala me je šta se posle može raditi sa tom strukom. Odgovorila sam joj – studije su divne, a posle možeš da pišeš blog. To je bila šala na moj račun, ali nije daleko od istine, jer kada, nakon završenih studija opšte aka svetske književnosti, odete u Nacionalnu službu za zapošljavanje, tamo će vam reći da vašeg obrazovnog profila nema na njihovom spisku, tj. da na tržištu rada za vas nema mesta. To u praksi znači da bilo ko iz one vojske beznadežno nezaposlenih, ukoliko ima bilo kakve kvalifikacije, ima veće šanse da se zaposli od vas. Ako ste dovoljno hrabri ili ludi, ako vam samopouzdanje dopušta da ignorišete ovakve sitnice, pročitajte članak do kraja.

Književne radionice - za i protiv

Gošća autorka: Milena Ilić

Nevezano za prethodni post o relativizaciji pravila prilikom pisanja i čitanja, smatram da je neophodno skrenuti pažnju na neke bitne i korisne savete koje afirmisani i neafirmisani pisci, književni teoretičari i iskusni čitaoci mogu da podele sa piscima u ovakvom vidu interakcije.

Vodič za kršenje pravila

Gošća autorka: Milena Ilić

Često se susrećemo sa različitim tutorijalima, udžbenicima i savetima za mlade pisce. Mnogi od pomenutih su više nego korisni, i mogu vam pomoći da napravite dobar temelj, kako biste kasnije mogli da eksperimentišete sa tekstom. U tom smislu je ovaj Vodič na tankom ledu ako ste pisac početnik. Mada, ukoliko smatrate da ne treba da se okušate u kršenju pravila za pisanje, možete razbiti neke od predrasuda kada je u pitanju čitanje. Upravo zbog toga sam naziv vodiča nije jasno determinisan – može da se čita i kao Vodič za kršenje pravila za pisce, ali i za čitaoce.

Elektronski časopis LIBARTES

Predstavljam vam prvi broj elektronskog časopisa Libartes, koji se bavi teorijom umetnosti, njenom praksom, ali i društvenim i kulturološkim pitanjima. Časopis izlazi dvomesečno i bavi se različitim granama umetnosti - književnošću, muzikom, filmom, likovnim umetnostima, dizajnom i arhitekturom.

Deset sumnjivih merila: osobine koje vaše delo (ne) mora da poseduje

Ovaj tekst, kao i čitav blog uostalom, namenjen je talentovanim neafirmisanim piscima. Već sam pisala o tome kako čitati svoje delo i biti sopstveni kritičar. Ipak, koliko god samokritični bili, svima nam je neophodno da čujemo mišljenja drugih, jer za njih i pišemo. Pisci-početnici u potrazi za čitaocima neretko dođu u situaciju da ih obeshrabre ocene loših, nedovoljno stručnih ili indoktriniranih kritičara iz neposredne okoline. Najbolji i najčitaniji među njima će vam reći da vam likovi nisu psihološki ubedljivi, da vam ideje nisu originalne (ili, ako su im nepoznate, da ih ne pronalaze), da vam je jezik suviše komplikovan ili pak sasvim prost. Nil Gejmen, jedan od pisaca koji su za Gardijan naveli svojih deset saveta za pisanje proze, kaže da - ako vaš čitalac kaže da nešto nije kako treba - postoji velika mogućnost da je u pravu, ali ako precizira šta mu se konkretno ne sviđa i ima predlog kako to da ispravite, najverovatnije nije u pravu. (Svi saveti: link) Ovo ipak zavisi od toga ko vas čita. Ja ću pokušati da vam ukažem na neke kritičarske argumente koji mogu da deluju ozbiljno i razumno, ali kojima ne treba da popustite i skrenete sa puta ka izgrađivanju sopstvenog, autentičnog stila i shvatanja književnosti.

Umeće čitanja

Da li umete da čitate? Većina čitalaca ovog bloga to ume, ali dešava se i da ljudi zalutaju, pa moram da pitam za svaki slučaj. Ako neko zna sva slova i značenje reči pomenutih u tekstu, to još uvek ne znači da ga je dobro pročitao. Malo je tekstova kod kojih se smemo zaustaviti na doslovnom značenju: uglavnom nam se nudi i neka mnogo važnija poruka. Ako tu poruku nismo primili, isto je kao da nismo ni videli (namerno ne kažem "pročitali", jer to nije pravo čitanje) tekst.

Ako želite da proverite da li dobro čitate, evo nekih stvari na koje bi trebalo da obratite pažnju.

Da li smo mi dokoličari?

Pre nekoliko dana me je devojka koja vodi jednu emisiju na radiju pozvala da snimimo razgovorčić o knjigama i o blogovima. Pitanja su bila fina i svrsishodna, uglavnom su se odnosila na ono o čemu sam ovde već pisala, pa neću da se ponavljam, a onda je usledilo jedno "nezgodno": da li smo mi koji pišemo (blog ili bilo šta drugo) u stvari dokoličari? Da li pišemo zato što nemamo pametnija posla?

Blogom protiv piščeve (spisateljske) blokade

Piščeva ili spisateljska blokada, poznata i kao nedostatak inspiracije ili kriza kreativnosti, specifična je psihološka pojava: pisac (ili neko ko se nada da će to postati) zaglavljen je u fazi u kojoj jednostavno - ne piše. Razlozi mogu biti brojni, zajedničko im je to što nikad nisu objektivni. Blokada može da traje od nekoliko sati do nekoliko godina.  Ono što neko ko pati od ove boljke mora da zna je da inspiracija neće doći sama.

Roman o Lazi - presek

Za one koji ne znaju šta se ovih dana dešava na desetak različitih blogova čiji autori igraju neke uloge, a sve se vrti oko izvesnog Laze, radi se o novoj proznoj igri: onlajn Bildungsroman. Ja sam nešto zamislila, realizacija nije krenula baš kako sam zamislila, nego spontano svojim tokom i opet je dobro, nismo promašili temu i - zabavno je.

Incest i SEO

Na blogu na koji sam juče nabasala prateći linkove nalazi se tekst Sex With Sister Tips - Writing Tips That Is. Bertram ukratko kaže sledeće: incest je tabu, stoga uvođenje istog u knjigu mora biti motivisano. Jedna čitateljka u komentaru primećuje da je za bilo koji događaj o kome se pripoveda u književnom delu potrebna motivacija. Ok, u ovom slučaju je potrebna naročita motivacija, ali blogoautor se nije na tome zadržao.

Onlajn Bildugsroman (nova igra)

Još kada smo započinjali prvu proznu igru, javila se ideja da bismo mogli nešto da napišemo zajedno. Pisanje priče u komentarima pokazalo se kao veoma loša zamisao. Gradiva je predložila da drugačije koncipiramo pisanje u nastavcima - da priča kruži u obliku mejla i da svaki učesnik dobije bar po jedan ceo dan vremena da napiše svoj deo. Nisam sigurna da bi tako nešto uspelo, jer bi opet nedostajala jedinstvena pripovedačka instanca. Zbog još jednog razloga mi se ovaj predlog ne dopada: priča bi kružila kao mejl i na kraju bi bila objavljena na ovom blogu. Mislim da je mnogo bolje da sve bude koncipirano kao jedan web performans koji se događa istovremeno na svim našim blogovima uz maksimalan nivo interakcije i da svako od nas ima po jedan svoj glas uz prisustvo naratora koji je izvan i sve to objedinjuje. Zvuči preambiciozno? Pazite sad.

Rezime prve prozne igre

Pre nedelju dana na ovom blogu započeta je prozna igra. Učesnici su pisali priče na zadate teme. Teme su zapravo bile počeci nekih pripovedaka kojima nisam navela nazive i autore. Sada je vreme da to učinim.

Želja da postaneš pisac

Laza je želeo da postane pisac. U stvari, preciznije bi bilo reći da je želeo da postane umetnik. Umetnici su tajanstveni, zanimljivi i dopadaju se ženama. On nije umeo da svira, slika ili glumi. Međutim, umeo je da piše: još u prvom razredu naučio je sva slova.

Manje kreativan deo posla

Pišete u jednom dahu? Divno! Ipak, nemojte žuriti da pokažete tekst prijateljima ili da ga objavite na blogu. Ne prepuštajte drugima preostali deo posla: budite svoj prvi čitalac i kritičar. Nije dovoljno prekontrolisati da li ima pravopisnih grešaka: lektorisanje i korekturu možete ostaviti za kasnije, ima važnijih stvari na koje treba obratiti pažnju.

Prozna igra

Uvek sam volela da se igram pisanja, znate ono kada dvoje ili više ljudi zajedno pišu pesmu ili priču, tako što se nadovezuju jedno na drugo. Maša mi je, kad smo se rekonektovale na fejsbuku, poslala pesmu koju smo tako napisale na času istorije u gimnaziji. Užasno me je obradovala: potpuno sam na to zaboravila. U ranim studentskim danima sam sa Lukom i Milicom pisala neke esejističko-prozne fantazije...

Pisanje - ispovest ili maska

V. Tarner, "Oluja"

Niče je govorio o apolonijskom i dionizijskom principu u umetnosti, Šiler o naivnom i sentimentalnom pesništvu, Eliot o subjektivnim i objektivnim pesnicima, Man je spekulisao o pitanjima humaniteta i otmenosti - sve su to nadovezivanja na prastaro, teorijski odavno prevaziđeno pitanje o tome da li se piše u zanosu ili u "hladnoj rezignaciji uma". Niče je bio poslednji teoretičar koji je govorio o božanstvima, u devetnaestom veku se uglavnom govorilo o prirodi (suprotnost prirodnog i veštačkog, artističkog), u dvadesetom - o subjektivnosti i ekspresionizmu. Sve je to danas pomalo staromodno, ali ja sam dete dvadesetog veka i, osim toga, ne pišem akademski, teorijski tekst, nego mi se malo priča sa vama o tome kako pišete i na koji način razmišljate povodom sopstvenog pisanja.

Sekundarna literatura

Kada se student prvi put suoči sa pisanjem seminarskog rada, misli otprilike ovako: Znam tako malo o temi, a oni koji su napisali knjige znaju sve. Ne samo da znaju sve, nego se i mnogo bolje izražavaju nego ja. Kako onda ja da dam sopstveni odgovor i to svojim rečima? Ionako se sve vreme mučim da razumem šta tačno oni kažu.

Mali student međ' svim tim knjigama

Već sam pisala o tome da zadatak studenta koji piše seminarski rad nije da napravi kompilaciju teza koje pronađe u sekundarnoj literaturi: potrebno je napisati sopstveni tekst. Sa druge strane, student ne treba ni da "prežvaće" sve te knjige kako bi izrekao neku poslednju mudrost. Može vam se učiniti da upravo to traže od vas, a to vas može dovesti do stagniranja i gubitka motivacije. Knjige koje treba da pročitate pisali su stručnjaci, univerzitetski profesori, u svakom slučaju ljudi koji o materiji kojom se bavite znaju mnogo više nego što se od vas očekuje, jer vi ste još uvek samo student.

Preporuke za Sajam knjiga - svetska književnost

Kao što sam najavila pre dve nedelje, predstavljam vam proširenu listu predloženih knjiga koje bi svako trebalo da pročita u ovom životu. U sastavljanju su učestvovali blogeri Iva, Željko, Gradiva, Branislava, Angelina, jungle queen, Nebojša, Rade, Amarilis, Kajzer, Retka Zverka, Branko, Đorđe, Marko i drugi ljudi koji su komentarisali liste Sto knjiga koje morate pročitati pre nego što umrete i Branin spisak, koje su poslužile za osnovu.

Primetićete da ovog puta uopšte nema domaćih pisaca: spisak sto preporučenih dela srpske književnosti možete pogledati na blogu Fragmentarije.

Vi i vaš seminarski rad: kako pobediti prokrastinaciju

O prokrastinaciji sada znamo dovoljno. Nije u pitanju samo lenjost: radi se o vrsti straha. Kada se nađemo pred nepoznatim zadatkom, kao što je pisanje prvog seminarskog rada, normalno je da osetimo paniku. Odlaganje neće pomoći, naprotiv.

Pre svega, dobro je znati da je strah od pisanja veoma česta pojava, ne samo među studentima. Vreme i iskustvo pomažu, ali samo delimično. Svako treba da osmisli svoju taktiku protiv prokrastinacije. Ono što može pomoći je plan da se svakoga dana napiše jedna stranica (dve ako za varanje koristite font veličine 14 ili dablspejsing) u Wordu, makar kasnije izmenili ili čak izbrisali napisano.

Uvod u akademsko pisanje

Da bismo dobro pisali, potrebno je da znamo o čemu govorimo. Da nam bilo potpuno jasno o čemu govorimo, moramo o tome pisati. Pisanje nam često pomaže da otkrijemo da o nekoj temi znamo mnogo više nego što nam se učinilo u prvom trenutku. Isto tako, pisanjem možemo otkriti i velike rupe u razumevanju stvari za koje smo bili sigurni da ih odlično poznajemo. Pisanjem oživljavamo naše znanje, beležimo ga i čuvamo. Nema boljeg puta ka razumevanju.

I blogeri su pisci

Juče sam počela da prevodim sa engleskog jako zanimljiv tekst o pisanju. Tekst sasvim jednostavan i razumljiv, ali zbog jedne sitnice nezgodan za prevođenje: zbog reči "pisac" koja u engleskom i u srpskom jeziku označava donekle različite stvari.

U srpskom jeziku, pisac je - književnik. I to prozni. Onaj ko piše pesme je pesnik, autor eseja je esejista. Da bi se neko kvalifikovao za naziv "pisac" mora da ima bar jedno delo u prozi. I to objavljeno: neko ko recimo provede deset godina pišući roman nije pisac sve dok se taj roman ne pojavi u štampi.

Čitanje: počnite sa kratkom prozom (i dodatak: Markes - Neko dira ove ruže)

U prethodnom postu, Kako na brzinu proceniti knjigu koju još nismo čitali, bavili smo se pomalo čudnim načinom procenjivanja knjiga na osnovu onoga što piše na devedeset devetoj stranici. Napomenula sam da je, prema mom ličnom mišljenju (isto mišljenje se može naći i među komentarima), ipak bolje čitati od prve stranice. Ako razmišljate o nekom kapitalnom delu o kom postoji opšti konsenzus da se radi o odličnoj knjizi, ali ne znate da li će vam ono "leći" i da li uopšte da se upustite u čitanje - mislite da nikad nećete moći da pročitate Uliksa, Čarobni breg, Rat i mir... - umesto da započnete i odustanete zbog nedostatka motivacije, mnogo je bolje da prvo čitate kraća prozna ostvarenja istih pisaca.

Kako na brzinu proceniti knjigu koju još nismo čitali

Znate već tu situaciju: nalazite se okruženi morem knjiga, u knjižari, biblioteci ili na sajmu, ne možete sve da ih ponesete kući i da ih natenane proučite, nemate spisak niti je u blizini neko u čiji književni ukus imate poverenja. Kako napraviti izbor? Moram da priznam da ja godinama nisam imala taj problem - izbor knjiga koje ću čitati bio je određen studijskim programom katedre za opštu književnost i teoriju književnosti, osim toga, znate kako je kad ste okruženi ljubiteljima književnosti - preporuka bude na pretek.

Predlog terapije za medijske džankije

Ono što čitamo nas formira, zato nemojte čitati novine. Nemojte me pogrešno shvatiti, neću da kažem da ne treba da se informišete o tome šta ima novo u zemlji, svetu, gde god. Međutim, činjenica je ono što pročitamo utiče na nas, utiče na naš način pismenog izražavanja, na stil, način razmišljanja i oblikuje nas u jednom opšteljudskom smislu. Ukratko: svakodnevno čitanje (isključivo) novina zaglupljuje. Mediji guše našu sposobnost kritičkog mišljenja (sve reakcije na vesti su predvidljive i planiraju se unapred), skreću nam pažnju na nebitne stvari, dok o suštinski bitnim pitanjima nema ni reči. Naročito wannabe pisci treba ovoga da se čuvaju, kako ne bi bilo zaraženi virusom površnosti i lošeg stila. Ne zaboravite da zaista dobri pisci, pa i uspešni novinari, kolumnisti i blogeri, šta god pisali - čitaju knjige.

Drama u knjizi, u pozorištu i na filmu

Al Paćino kao Šajlok u filmu Majkla Redforda

Drama se piše da bi bila izvedena na sceni, to je suština ovog književnog roda. Konkretizacija drame je pozorišni spektakl, ostvaruje se interakcija između glumaca i publike, pri tom nije estetski doživljaj jedino što dobijamo: pozorište ima i svoju društvenu dimenziju, to je umetnost namenjena zajednici čija je osnovna uloga objedinjavanje, kolektivno primanje umetničkog čina koje prevazilazi granice čisto umetničkog doživljaja. Međutim, ako zavirimo u neki dramski tekst - a pri tom imamo dovoljno mašte i istančano čulo za književnost - dobićemo mnogo više nego što dobijemo u pozorištu.

Sto knjiga koje morate pročitati pre nego što umrete

Bliži se sajam knjiga - odlična prilika da vam preporučim knjige koje, ako već nisu tamo, uskoro moraju da se nađu u vašoj kućnoj biblioteci. Prvobitno sam nameravala da ovaj izbor nazovem "Sto najboljih knjiga svih vremena", međutim birala sam ih prema nekoj čudnoj mešavini kriterijuma, nisam smela da izostavim svoje književne ljubavi iz najranije mladosti i nekako sam nasilno u spisak dodala više domaćih pisaca; u sto najboljih bih svrstala jedino Crnjanskog i Kiša.

Inspiracija

Danas se pitamo da li je (kreativno) pisanje umeće, nešto što se uči ili je to jednostavno stvar talenta. Nekada se to pitanje drugačije postavljalo, a nasuprot umeću, umesto talenta, stajala je inspiracija iliti nadahnuće.

Pojam inspiracija sadrži ideju da kroz pesnika (shvaćenog kao medijum) progovara neka viša sila (bog, u antici su to bile muze).

Pisanje proze - saveti savremenih pisaca (drugi deo)

Prvi deo možete pročitati ovde.

Hilari Mantel smatra da, ako ozbiljno želite da se bavite pisanjem, treba da zaposlite računovođu. Pišite od ranog jutra (ovo je, pored "čitajte", verovatno najzastupljeniji i ujedno najbolji savet koji možete da dobijete). Pišite knjigu kakvu biste i sami rado čitali. Ne ograničavajte se na jedan književni rod (proza, poezija, drama).

Majkl Murkok kaže - čitajte. Odaberite autora kome se divite, ugledajte se na njega, podražavajte njegove zaplete i likove, ali da bi napisali sopstvenu priču.

Pisanje proze - saveti savremenih pisaca

Naglasiću još jednom da ne postoje univerzalna pravila za pisanje, međutim često se može naći da neko govori o "deset zlatnih pravila". E sad, ako pitate deset različitih pisaca da predlože neka "pravila" do kojih su došli putem sopstvene prakse - dobićete sto različitih saveta, jer svako će vam reći nešto drugačije.

Zamislite koliko bi vam značilo (čak i ako nemate nameru da poslušate ni jedan jedini, što svakako ne preporučujem, priznajte da ste radoznali da čujete o čemu se radi) da ste u prilici da trideset različitih uspešnih savremenih pisaca pitate da vam daju neki savet, da otkriju ličnih deset pravila dobrog pisanja. Britanski list The Guardian je to uradio za vas: na raspolaganju vam je tekst Ten rules for writing fiction i nastavak. Ja neću prevesti ceo članak, izdvojiću i preneću (uz slobodu parafraziranja i komentarisanja) samo mesta koja meni izgledaju najzanimljivije.

Pet načina da ubrzate pisanje

Bez obzira da li pišete kratku priču, seminarski rad, blog post ili samo treba da odgovorite na gomilu mejlova, sigurno znate da vam beskrajno sedenje pogleda uprtog u monitor neće pomoći da nađete prave reči. Ako otprilike znate šta hoćete da saopštite i čini vam se da biste dva puta brže završili pisanje samo kada biste jednom uspeli da započnete, pokušajte isto što i ja.

Pet razloga da, pre romana, započnete blog

To što za većinu nas pisanje bloga predstavlja hobi, razonodu, u svakom slučaju prijatno provedno slobodno vreme, ne znači da od toga nema nikakve koristi. Ne mislim na materijalnu korist: blogovanje će vam pomoći da postanete bolji pisac. Ukoliko niste aktivni bloger, evo pet razloga zbog kojih bi trebalo to da postanete.

Pisac treba da bude pomalo i filozof

Dostojevski nije veliki pisac samo zbog svog posebnog senzibiliteta i sposobnosti da razume, da prizna ljudsko dostojanstvo skitnici, jurodivom, pijanici, siromahu, poniženima i uvređenima... On ne spada u vrh ni zbog nekakvog blistavog stila, jer njegov stil nije baš besprekoran. Kad govorimo o načinu pripovedanja, naratološka analiza njegovih romana otkriva brojne nedostatke... A opet, radi se o jednom od, neću da kažem najznačajnijih - jer značajni su i pisci koji su uticali na buduće, ali nikome nisu promenili život svojom prozom - nego zaista najvećih, najboljih, divnih, genijalnih (kako vi zovete pisce koji vas nateraju da drhtite, plačete, razmišljate o smislu, osećate apsolut, smejete se smrti?)... zašto? Ključ je u idejama i ideologijama, razrađenim na poseban način - ideje su utkane u psihu junaka. Raskoljnjikov, svi Karamazovi, Stavrogin, Kirilov... nosioci su autentičnih, filozofski složenih pogleda na svet, koji predstavljaju njihov usud i dovode ih u položaj junaka antičkih tragedija.

Pisanje eseja za internet, objavljivanje na blogu

Jedan od najlakših, najprirodnijih i ujedno najboljih načina za objavljivanje eseja danas, kao i za afirmaciju esejiste jeste blog. Gradiva, autorka bloga Casa del Poeta Tragico je savršeno predstavila smisao blogopisanja:

Šta je esej i kako se piše

Kada govorimo o kreativnom pisanju, naročitu pažnju moramo posvetiti eseju. Za početak, evo šta piše u Rečniku književnih termina:

ESEJ (fr. essai - pokušaj, ogled) - Kraći prozni napis u kome se izlažu lični utisci i pogledi na neko pitanje života, morala, nauke ili umetnosti. Po pravilu autori eseja ne upotrebljavaju naučne metode činjeničnog ili logičnog dokazivanja, već se pozivaju - izričito ili implicitno - na vlastito ili opšteljudsko iskustvo, nastojeći da retoričkim ili poetskim sredstvima približe čitaocu vlastita shvatanja. Budući da stalno lebdi između tri razne oblasti, tj. između književnosti, novinarstva i nauke - približavajući se katkad reportaži, katkad crtici, kratkoj priči ili pesmi u prozi, a katkad opet naučnom članku ili raspravi - esej je veoma teško definisati, i njegovo polje nije jasno određeno.

Sporo čitanje

Sinoć sam, prateći linkove, stigla do zanimljivog i pomalo uznemirujućeg (u pozitivnom smislu, jer sadrži poziv na samokritiku i preispitivanje, čemu sam inače veoma sklona) članka u Gardijanu. U drugom pasusu videla sam procenjenu statistiku: onlajn čitaoci će najverovatnije pročitati samo petinu teksta, dok će najveći broj onih koji ga odštampaju stići - ne, ne do kraja - samo do polovine. Odmah sam odlučila da budem jedna od onih retkih koji će pročitati tekst do kraja, jer ja to umem - da se usredsredim na tekst. Stigla sam do polovine kada se, kao refleks na zanimljiv sadržaj, javila potreba da podelim link. Otvorila sam Twitter i nije više bilo svrhe da se vraćam na tekst. Moja koncentracija je već bila uništena. Mogu sad da se pravdam da je bilo kasno, da sam bila umorna, da sam jutros, čim sam ustala, pročitala ceo članak, ali to ne menja stvari. Suočeni smo sa jednim ozbiljnim problemom: internet nas zaista čini glupljim.

Kreativno pisanje: izbor teme

Nema potrebe naglašavati koliko je izbor odgovarajuće teme važan deo procesa kreativnog pisanja, bez obzira na to da li se radi o prozi, poeziji ili nefikcionalnom tekstu. Kada bira temu, autor mora da bude svestan svojih ciljeva vezanih za recepciju budućeg dela. Naravno, svi pišu za čitaoce (za koga bi drugog?), ali kao što razni čitaoci imaju različita očekivanja u pogledu onog što im se pruža, pisci takođe mogu imati nekakve zahteve, zamišljati idealnog čitaoca, pa opet dobiti značajan broj realnih čitalaca od krvi i mesa, zahvalnih zbog poverenja koje im je ukazano.

Kreativno pisanje: pisanje romana - kako piše Umberto Eko

Onaj ko piše (ko slika, ili vaja, ili komponuje muziku) uvek zna šta radi i koliko ga to košta. Zna da mora rešiti neki problem. Može se desiti da su polazišta u tmini, u nagonu, u opsesiji, da budu pusti hir, ili uspomena. No potom se problem rešava teorijski, ispitivanjem građe na kojoj se radi - građe koja ispoljava vlastite prirodne zakone, ali ujedno sa sobom donosi i sećanje na kulturu kojom je nabijena (što je odjek intertekstualnosti).

Kada nam autor izjavi da je radio u izlivu nadahnuća, on laže.

(Umberto Eko, Postile uz "Ime Ruže")

Da li ste nekada, makar potajno, poželeli da napišete roman? Ta privlačna zamisao, sa gotovo jednakom učestalošću, javlja se kod pasioniranih ljubitelja književnosti, kao i kod ljudi koji su pročitali svega knjigu ili dve u životu, ali ih uzbuđuje ideja da na taj način podele sa svetom nekakvu svoju životnu priču. Moj cilj je da, putem ovog i sledećih tekstova, ohrabrim ljude iz prve i obeshrabrim one iz druge grupe - ne potpuno i ne zauvek, samo da ih navedem da prvo malo čitaju; u svakom slučaju, imam dobre namere.

Neformalna istorija pisanja o kreativnom pisanju - for dummies :)

Ovaj post delimično predstavlja odgovor na Gradivin komentar povodom prethodnog teksta. Gradiva se zapitala kada se tačno počelo sa ozbiljnim proučavanjem književnosti. Pitanje je zanimljivo i u kontekstu istorije kreativnog pisanja, jer su čak i prve knjige o književnosti bile pune uputstava za pisanje. Mislim da nije loša ideja, za početak, napraviti kratak pregled istorije proučavanja ne samo književnosti, nego (kreativnog) pisanja uopšte. Oznaka "for dummies" znači da ne pišem samo za Gradivu, niti samo za studente književnosti (mislim da bi mogao da im bude koristan, ali samo kao uvod, za dalje - u biblioteku! :), nego za veći broj ljudi koji žele da znaju nešto o ovoj temi, dakle bez suvišnih informacija. Neću da smaram. U isto vreme, konačno ću da opravdam reč filologija sadržanu u naslovu bloga - filo(b)logija.

Kreativno u kreativnom pisanju

Vi koji pišete, obrađujte predmet

koji odgovara vašoj snazi,

i dugo ispitujte, šta mogu,

a šta ne mogu da nose vaša pleća!

Ko je izabrao predmet 

prema svojoj snazi,

tog neće napustiti

ni rečitost, ni sjajan red.

Tomas Man, TONIO KREGER, odlomak

Suprotno običaju i mojim blogerskim principima (ukoliko takvi postoje), danas objavljujem post koji se sastoji od samih citata, bez objašnjenja. Međutim, imam za to valjan razlog  - pišem esej o "Toniju Kregeru" za Interpretacije i moram da vas nagovorim da odmah pročitate Manovu novelu. Evo, dakle, jednog odlomka o odnosu umetnosti i života: